Intervju predsednika Petrovića listu "Danas"

PETROVIĆ: Nestalima se ne broje krvna zrnca

U nedelji kada su srpski i kosovski premijeri nastavili dijalog, objavljeno je istraživanje B92 i Stratedžik marketinga prema kojem bi dve trećine građana Srbije na eventualnom referendumu radije izabralo Kosovo nego ulazak Evropsku uniju. Praktično u isto vreme ulice Prištine su oblepljene plakatima kojima se dijalog sa Beogradom proglašava izdajom.

Po rečima zamenika kosovskog premijera i lidera Samostalne liberalne stranke Slobodana Petrovića, javno mnenje ni do sada nije olakšavalo posao učesnicima dijaloga, naprotiv, te već i zbog toga, kaže, treba pohvaliti političku hrabrost Ivice Dačića i Hašima Tačija. – Nadam se i da je to naznaka da će se na ovim prostorima konačno prestati s vođenjem stranačkih nacionalnih politika, čiji je primarni interes bio rejting u biračkom telu, i početi sa povlačenjem odgovornih državničkih poteza. Nije popularno sedeti naspram Tačija, odnosno Dačića, ali je jako važno i odgovorno, jer će posledice dogovora ili eventualnog njegovog izostanka, osećati i naredne generacije kaže Petrović.

On istovremeno ističe da je istovremeno od presudnog značaja da država Srbija iz temelja promeni politiku prema Kosovu i da brigu o teritoriji potisne u drugi plan zarad briga o ljudima koji na KiMe žive.

– Praznim pričama i demagogijom ništa se ne postiže. Bez podrška međunarodne zajednice, pogotovo EU i SAD, ni mnogo jače države od Srbije ne mogu da zaštite svoje interese. Srbija mora da ojača svoj i ekonomski i politički kredibilitet, jer samo će u tom slučaju biti u mogućnosti da pomogne kosovskim Srbima. Ona svojim stavom i potezima mora da bude prepoznata kao izvor rešenja a ne problema i sukoba. U suprotnom, ako se i bude insistiralo na populizmu zarad jeftinih političkih poena za unutrašnju upotrebu, rezultat će biti samo proizvodnja još veće štete...

Verujete li da bi najavljenom platformom novi srpski državni vrh mogao da napravi taj priželjkivani zaokret u kosovskoj politici?

– Nažalost, iako su gotovo svi koji su dolazi na vlast u protekloj deceniji prepoznavali potrebu da se, kada je reč o politici prema Kosovu, nešto promeni, vrlo su se brzo na tome i zaustavljali. Plašim se da tako ne bude i u ovom slučaju. Ipak, želim da verujem da će biti hrabrosti da se preuzme odgovornost za budućnost građana, a ne samo svoje stranke ili vlade. I da će se sa „pozitivnih signala” preći i na konkretna dela, jer puno je, zapravo previše vremena već izgubljeno...

Za očekivati je da pitanja severa Kosova bude kičma srpske platforme. Ima li i Vlada, u kojoj ste zamenik premijera, neki novi predlog na tu temu?

– Najpre, rešenje tog pitanja nije ni lako ni jednostavno. Ono što je nesporno, to je da se interes građana severa Kosova pre svega ogleda u životu mnogo boljem no što ga imaju danas. S druge strane, proteklih nekoliko godina se itekako zloupotrebljavala njihova muka i bili su predmet brojnih manipulacija, dok su istovremeno profesionalni busači u patriotske grudi punili džepove evrima.

U svakom slučaju, jedini dokument koji u ovom trenutku nudi neki put i ima podršku najvećeg dela međunarodne zajednice je Ahtisarijev plan. Pri tome mi ni na kraj pameti ne pada da tvrdim kako je taj dokument idealan, naprotiv, ali on ipak daje puno prostora za zaštitu srpske zajednice. Više čak i od „plana u četiri tačke” bivšeg predsednika Tadića. Najgore bi bilo da sever ostane „zamrznuti konflikt”, jer građanima se ne pomaže tako što će i posle 13 godina nastaviti da žive u potpunoj institucionalnoj konfuziji i bez ikakve zaštite pravne države, što pogoduje samo kriminalnim krugovima. Politički predstavnici Srba sa severa otvoreno su protiv svakog dogovora s Prištinom?

– Naravno, jer njima paše ovakva situacija u kojoj nikome ni za šta ne odgovaraju. Otuda je svaki vid uvođenja reda njima sporan. Ali mislim da država Srbija nema interes da to tako ostane. Važno je da Beograd prepozna realan način na koji problem može da se reši, a to je kroz investicije, kroz poboljšanje kvaliteta života naših građana tamo... I da prihvati da ideja o podeli nije dobra jer bi se insistiranje na njoj veoma loše odrazilo na položaj Srba koji žive južno od Ibra, a moglo bi da proizvede i domino efekat u regionu.

Da li je realna gradnja autoputa Niš-Priština, o čemu je bilo reči tokom susreta Dačića i Tačija?

– Nesporno je da bi taj autoput bio od izuzetnog značaja, ali teško je u ovom trenutku proceniti da li je realizacija tog projekta realna ili predstavlja briselsku šargarepu na jako, jako, dugačkom štapu. Ipak, želim da verujem da ne samo taj autoput, nego i mnogi drugi kapitalni poduhvati, mogu biti realizovani u saradnji Beograda i Prištine, uz podršku Evropske unije. Uostalom, dijalog se valjda i vodi ne forme radi, nego zarad boljeg života svih nas.

Ali kako imati poverenja u iskrenost tog dijaloga kada, recimo, Tači i dalje govori o tome kako prioritet mora biti sudbina 1.800 nestalih kosovskih Albanaca, dok Beograd govori samo o nestalim Srbima?

– Nažalost, to su ti drastični primeri na kojima se i dalje pokušavaju dobiti neki jeftini politički poeni. Jer, uvek su najosetljivije teme bile i najpodložnije svakoj vrsti manipulacije. Sudbina svih nestalih mora se razrešiti bez obzira na to ko ima kakvo ime i prezime, iz kojeg je naroda, koje zajednice... Baš kao što se mora dati i kvalitetan odgovor šta će biti sa raseljenima, kojih ubedljivo najviše ima među Srbima, ali ih ima, što se takođe svesno previđa, i među Albancima sa severa. Ali da bi se svi ti, kao i mnogi drugi veoma kompleksni problemi, počeli rešavati na jedini ispravan, ljudski način, bez prebrojavanja krvnih zrnaca, preduslov je ova komunikacija na najvišem nivou. Naravno, bilo bi neozbiljno očekivati da sve dođe na svoje nakon jednog susreta ili u roku od mesec dana, ali je važno da se u dijalog krene punim kapacitetom i da on ima što veću podršku, počev od politike, preko civilnog drštva do medija, jer za uspeh nisu dovoljna samo dva čoveka,pa ni dve vlade...

Miroslav Stajić

Poverenje bitnije od policije U Briselu je najavljena mogućnost da bude oformljena posebna kosovska policijska jedinica, sastavljena većinom od Srba, koja bi brinula o zaštiti srpske baštine?

– Takva jedinica može biti formirana za dan, ali već i samo razmišljanje o potrebi da ona bude ustrojena razlog je više zbog čega akcenat treba staviti na jačanje institucija na Kosovu, kao i međusobnog poverenja. Jer, ne bi smelo da bude važno da li će policajac biti Srbin ili Albanac, već da li će brinuti o doslednom poštovanju zakona. A najbolje bi, dakako, bilo kada srpske crkve, manastire i druga kulturna dobra uopšte ne bi ni morali da čuvaju policajci ili vojnici Kfora.

  • Najnovije

  • Najčitanije

Kontakt

Samostalna liberalna stranka
Adresa: Poslovni centar "Lazic" bb Gračanica
Telefon: 038/566-680
Fiskalni broj: 600535811