Miletić: Fokus Beograda treba da budu ljudi, a ne teritorije Kosova

Nedavno je potpredsednik Skupštine Kosova i generalni sekretar Samostalne liberalne stranke Petar Miletić poručio da je da lako biti patriota i "srbovati iz daljine", kada ne postoji nikakva odgovornost prema ljudima koji žive na Kosovu. Beogradske političare podseća da Srbima na Kosovu može da pomogne samo jaka Srbija koja je članica EU, a ne ovako slaba Srbija unutar koje političke elite manipulišu osećanjima građana vezanim za Kosovo isključivo zarad podizanje vlastitog rejtinga.

Srbija na Kosovu može dobiti veći uticaj jedino ako se, umesto na teritoriju, bude fokusirala na položaj srpske zajednice na Kosovu, kaže naš sagovornik i poručuje da Beograd treba da se mane iluzija da može povratiti ili podeliti Kosovo. O statusu Kosova, kaže Miletić, neće se razgovarati jer je na to pitanje definitivno stavljena tačka. A liderima u Beogradu replicira da je mnogo lakše baviti se pitanjem statusa Kosova, proučavati i Južni Tirol, i Oklandska ostrva, i dve Nemačke, i Nemce u Belgiji, sve te ideje koje su već negde primenjene, nego se baviti realnim problemima ljudi na terenu.

RSE: Šef Forin ofisa Vilijam Hejg u Prištini je rekao da je karta Evrope određena i da ne može biti promena granica - to je kazao nakon susreta sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem. Nije li ovo još jedna nedvosmislena poruka vlastima u Beogradu da nema podele Kosova, da se, dakle, granice nepromenjive?

Miletić: To što je gospodin Hejg rekao u Prištini, to je Međunarodna kontakt grupa rekla odavno. Nama je to jasno već sigurno nekih desetak godina - da nema povratka na staro, da nema promena granice i da nema ujedinjenja sa drugim državama. To je, što se Kosova tiče, odavno jasno - i priče o podeli Kosova su štetne u tom smislu zato što su nerealne. Ali ne samo zato što su nerealne nego su štetne i s pozicije kosovskih Srba. Ja mislim da bi time najviše izgubili upravo kosovski Srbi. Zašto? Zato što bi to verovatno bila podela na reci Ibar, što, naravno, nama kao kosovskim Srbima nije pogodno zato što se sve ono što mi kao etnička grupa imamo nalazi južno od Ibra - i većina naroda i naši najvažniji i najveći manastiri. I najveći broj imovine i nekog ekonomskog potencijala nalazi se južno od Ibra. Tako da ja mislim da je dobro što je gospodin Hejg tako nešto rekao jer je to u interesu kosovskih Srba, ali i svih u regionu.

RSE: Vi drugim rečima kažete da Vilijam Hejg i ostali bolje shvataju interes Srba na Kosovu nego zvaničnici Srbije? Nego, recimo, premijer Dačić, koji je u poslednje vreme nekoliko puta ponovio da bi podela Kosova bila najbolje rešenje, zbog čega je Srbija u dokumentu Evropske komisije dobila i sintagmu „teritorijalni integritet Kosova“ koji mora poštovati.

Miletić: Ne bih ja rekao da oni bolje shvataju problem. Pre bih rekao da je predsednik Vlade Srbije u stvari stremio ka najlakšem rešenju, a ne najboljem. Naime, bilo bi najlakše da se jednostavno povuče linija i - rešena stvar. Međutim, problem je u tome šta dalje, šta su konsekvence jednog takvog poteza, da li bi on vodio aktivnostima ka separatističkim pokretima u našem regionu i, na kraju krajeva, da li bi on vodio ka velikoj Albaniji; jer ako bi se odvojio taj severni deo Kosova, ostali bi samo Srbi koji žive južno od Ibra, dakle, bojim se da bi to i s te strane bilo loše rešenje. Treba, doduše, podsetiti da se Ivica Dačić ogradio rekavši da je to njegov lični stav, mada ne znam koliko premijer može da ima pravo na lični stav, ali očigledno je da je i on shvatio da podela Kosova nije nešto što bi prihvatili oni koji se na kraju najviše pitaju, a to je, ipak, međunarodna zajednica.

RSE: Kako gledate na nedavni susret Dačića i Tačija u Briselu? Jeste li bili iznenađeni da je Dačić pristao da se sretne sa Tačijem?

Miletić: Nisam bio iznenađen. Mislim da je dobro što su se sreli i da je to jedna nova šansa i jedan novi pristup. Jeste da će dijalog da bude opterećen svim i svačim, da će se meriti svaka reč, naravno, ali na ovaj novi početak dijaloga treba gledati kao na novu šansu i da je dobro što se sreću oni koji mogu ono što je dogovoreno i da implementiraju; što se, dakle, sreću oni ljudi koji imaju najveću političku težinu - Tači na Kosovu, Dačić u Beogradu. I mislim da je jako dobro što je EU organizovala taj susret u Briselu.

RSE: Da li je trebalo da Tadić iskoristi priliku da do tog susreta dođe i ranije?

Miletić: Očigledno da je prethodnoj vladi nedostajalo političke hrabrosti da učini taj korak koji je Dačić preduzeo. Srbija je trebalo i ranije da ima inicijativu da se sretne sa predsednikom Vlade Kosova ili predsednikom Kosova. Mislim da je prethodna vlada ispustila tu priliku i, na kraju krajeva, platila cenu na izborima. Ali ne bih ja sada dodatno opterećivao razgovore između Beograda i Prištine niti ovakvim razmatranjima niti Dačićevom prošlošću i učešćem u vlasti devedesetih godina.

RSE: Može li Dačić, s obzirom na hipoteku prošlosti, učiniti značajan pomak u dijalogu sa Prištinom?

Miletić: Svi mi znamo šta se dešavalo, ali ja bih sada pokušao, ipak, da što više relaksiramo odnose. Na kraju krajeva, cilj dijaloga je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, tako da ne bih Dačiću dodatno stavljao teret na vrat, tim pre što njegove izjave jasno pokazuju da mu nije lako da sedne sa Hašimom Tačijem za isti sto. O tome svedoči i to što je taj prvi sastanak bio opterećen nekim trivijalnostima - ko je kome šta skresao u brk, čija je značka bila veća, da li se rukovao ili ne. To samo pokazuje da se Dačić susreće sa problemom da objasni javnosti da se on ipak sreo sa Hašimom Tačijem i zato ja mislim da mu treba olakšati taj posao, a ne dodatno otežavati.

RSE: Svakako da dolazak američke državne sekretarke Hilari Klinton i poverenice EU Ketrin Ešton u Beograd i Prištinu predstavlja signal podrške Dačiću i Tačiju zbog tog susreta, simboličkog bar, ali, mislite li da će to predstavljati i pritisak na Beograd da nastavi dijalog sa Kosovom o nekim konkretnim, vrlo teškim, pitanjima?

Miletić: Ja verujem da će i baronica Ešton i gospođa Klinton, kao što je to učinio i gospodin Hejg, ohrabriti i Beograd i Prištinu da nastave dijalog. To što podrška dolazi sa tako visokog mesta kao što je Stejt Department, kao što je EU, može govoriti i o dozi pritiska, ali je to ipak podrška sa najvišeg mesta međunarodne zajednice, koja se ipak najviše pita o ovom problemu. I zato tu podršku svakako treba iskoristiti.

RSE: Da li smatrate da će Hilari Klinton, odnosno, Ketrin Ešton, imati takođe i nekakav ključni upliv na Nacrt platforme za dijalog sa Kosovom, koji je nama, građanima Srbije, državna tajna?

Miletić: Ne verujem da će se gospođa Klinton i gospođa Ešton baviti platformom.

RSE: Zašto?

Miletić: Ne verujem. Jednostavno to nije stil međunarodne zajednice da tako nešto radi. To će uraditi vlast u Srbiji. Oni će posredovati, oni će podržavati dijalog, verujem i usmeravati, ali ne verujem da će se baviti time kakva će biti platforma Prištine niti Beograda. Prosto, nije to stil koji EU i SAD primenjuju.

RSE: Nacrt platforme za dijalog sa Kosovom, kao što rekoh, nama je državna tajna. Je li to, po vašem mišljenju, razumljiva odluka, tim pre što ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić pre nekoliko dana kaže da u toj platformi nema nikakvih spektakularno novih elemenata u odnosu na ono što smo do sada slušali?

Ilustracija

​​Miletić: Čini mi se da se priča o platformi bespotrebno mistifikuje. Ona će, naravno, jednog trenutka biti javna i ja verujem da u njoj neće ništa spektakularno biti; drugim rečima, i ja se plašim da će ona ličiti na sve one mnogobrojne rezolucije koje je Skupština Srbije donosila do sada i koje su ličile jedna drugoj kao jaje jajetu, koje nisu predlagale nekakve ozbiljne promene u kosovskoj politici. Dakle, mislim da se to potpuno bespotrebno mistifikuje time što se stavlja u nekakav kontekst državne tajne. Naravno, verovatno će postojati nekakva strategija o pregovorima - i to može vlast da drži u tajnosti, prosto, eto, strategija je, pa su pregovori, pa možda i ne treba baš sve objaviti. Suštinski, međutim, platforme na kojima će počivati pregovori, sa strane ili Beograda ili Prištine, ne bi trebalo da budu tajna, ali to je već stvar vlasti i ja im se ne bih mešao u to.

RSE: I Brisel i Vašington uporno godinama ponavljaju da je na pitanje statusa Kosova stavljena tačka. Međunarodni sud pravde, i to na zahtev Srbije, ustanovio je da kosovska Deklaracija nezavisnosti nije bila povreda međunarodnog prava niti Rezulucije 1244. Međutim, predstavnici Beograda, evo i Ivica Dačić nedavno, ponavaljaju parole prošle vlasti da su spremni i za razgovore o konačnom statusu.

Miletić: To je pravo koje Beograd ima - i pravo da svoj politički stav iznosi i pravo da se na taj način ponaša. Koliko je to politički mudro i pametno, neka procene oni koji Srbiju vode. Mi se, kosovski Srbi na terenu, ne bavimo tim pitanjem zato što smo već pre šest-sedam godina shvatili da nas bavljenje pitanjem statusa, i pre nego što je Priština proglasila nezavisnost Kosova, samo udaljava od onoga što mi zaista možemo da činimo, a to je da se bavimo svakodnevnim, realnim, životom ljudi na terenu. I danas odbijamo da se bavimo statusom zato što nas to sprečava da se bavimo konkretnim životnim problemima koje imamo – da se bavimo dokumentima, pravom na jezik, ljudskim pravima, položajem naše zajednice, zapošljavanjem, ekonomijom i svim onim što se nalazi ispod te teme statusa Kosova. Neka vlade Prištine i Beograda o tome razgovaraju, a na kraju znamo ko donosi odluku o tome.

RSE: Ko?

Miletić: Međunarodna zajednica.

RSE: Nikolić ovih dana čak reciklira nekadašnju Koštuničinu parolu „manje od nezavisnosti, više od autonomije“. Ako ona nije ništa donela Koštunici pre sedam godina, u toku onih pregovora pre proglašenja nezavisnosti Kosova, da li je moguće da sadašnja vlast očekuje da će tom parolom sada nešto postići?

Miletić: Ja zaista ne znam šta očekuje današnja vlast i da li je to, u stvari, pozicija današnje vlasti - jer vidimo da ima nekakvog diskontinuiteta u izjavama koje daju Nikolić, Vučić, Dačić. Dakle, prosto ne znam šta je danas zvanična politika kada je u pitanju status Kosova. Ali, ja se plašim da se bavljenjem temom statusa i recikliranjem te parole „više od autonomije, manje od nezavisnosti“, ili bilo koje druge ideje, prosto izbegava da se bavimo onim što je suština problema na Kosovu, a to je život ljudi. I mnogo je lakše baviti se pitanjem statusa Kosova, proučavati i Južni Tirol, i Oklandska ostrva, i dve Nemačke, i Nemce u Belgiji, sve te neke ideje koje su već negde primenjene, nego se baviti onim što se stvarno dešava na terenu, a to su realni problemi ljudi. I zato ja kažem da mi pokušavamo da se bavimo time. I zato, na kraju krajeva, i dobijamo izbore na Kosovu.

RSE: I Dačić i Nikolić ponavljaju da Srbija nikad neće priznati Kosovo, iako ni Brisel ni Vašington od nje to i ne traže. Ne traže priznanje nego normalizaciju odnosa sa Kosovom. Zašto oni uporno barataju zahtevom koji ne postoji?

Položaj srpske zajednice je ono na čemu treba Beograd da radi, to je ono što bi bilo realno i što bi u međunarodnoj zajednici bilo prepoznato kao dobronamerno i za šta bi mogla da se dobije podrška

Miletić: Tačno je da nikad niko iz EU nije tražio od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Međutim, ljudi koji se bave politikom shvataju da Kosovo klizi u jednu potpunu nezavisnost, da je ona, zapravo, negde i ostvarena, da, dakle, južno od reke Ibar tako nešto i postoji. U tom smislu, nije to što se iz Beograda stalno ponavlja da nikada neće priznati Kosovo, iako to niko od njih ne traži, baš sasvim bez osnova. Međutim, ja bih zaista na njih apelovao da se više bave onim što mogu da promene u ovom trenutku, nego onim što ne mogu.

RSE: Šta je iz ugla viđenja Srba južno od Ibra maksimum onoga što Srbija može dobiti na Kosovu?

Miletić: Položaj srpske zajednice je ono na čemu treba Beograd da radi, to je ono što bi bilo realno i što bi u međunarodnoj zajednici bilo prepoznato kao dobronamerno i za šta bi mogla da se dobije podrška.

RSE: Ali, da li njih, po vašem mišljenju, više interesuju Srbi na Kosovu, ili teritorija Kosova, odnosno, bar deo teritorije Kosova?

Miletić: Prema izjavama reklo bi se da je to teritorija, zato što kad se kaže „Kosovo je Srbija“, misli se verovatno Kosovo bez Albanaca. Niko do sada nije pružio bilo kakvu ideju kako bi to Srbija funkcionisala sa milion i po ili dva miliona Albanaca, koji ne žele da žive u Srbiji, koji su već formirali svoje institucije i koji su već uveliko otpočeli samostalan život. Niko nam ne nudi to rešenje - i ja mislim da je u tome najveći problem. Dakle, priča se o teritoriji, ne priča se o ljudima, i tu leži problem. U političkoj agendi stoji da će vlast raditi na normalizaciji odnosa sa Kosovom, to joj je, je na kraju krajeva, i uslov za otpočinjanje pregovora sa EU. Mislim da bi Srbija trebalo da se toga aktivno poduhvati jer će samo tako ostvariti cilj; koji je, uostalom, sama sebi zadala.

RSE: Šta je, po vašem mišljenju, maksimum onoga što mogu dobiti Srbi na severu Kosova?

Miletić: Srbi na severu Kosova su u potpuno drugačijoj poziciji i oni za sada vrlo „uspešno“ zatežu situaciju, ne dopuštajući ni na koji način da se severni deo Kosova integriše u Kosovo. Dakle, ne postoji taj nekakav benefit koji bi oni prihvatili, a da zauzvrat prihvate da se integrišu u Kosovo. Šta će na kraju dobiti? Zaista bi bilo dobro da na to pitanje oni sami odgovore, da ponesu odgovornost za sve svoje poteze i da ponude nekakvu ideju kako bi trebalo da se reši pitanje severa Kosova - jer bojim se da ovakav status kvo međunarodna zajednica neće još dugo tolerisati.

RSE: Jedan od uslova Srbiji za dobijanje datuma početka pristupnih pregovora sa EU jeste implementacija do sada postignutih sporazuma sa Prištinom. Posebno teško će biti sprovođenje sporazuma o integrisanim prelazima, zato što Srbi sa severa Kosova kažu da to neće dozvoliti. Kako će se onda uopšte taj sporazum sprovesti?

Miletić: Tačno je da većina onoga što je dogovoreno u prethodnom dijalogu nije implemetnirano - i to je opterećujući faktor i za ovaj novi dijalog. Priština je jedno vreme čak i uslovljavala nastavak dijaloga implementacijom onoga što je dogovoreno. Mnogo problema koji su kroz dogovore rešeni, a nisu implementirani, stoji na stolu. Nije to samo integrisano upravljanje carinama, a slažem se da će to biti najteži deo, nego je problem i sa diplomama, problem je i sa slobodom kretanja, problem je i sa dokumentima, i sa katastrom. Sve su to problemi koji su ostali na stolu i koje valja implementirati.

RSE: Je li realno očekivati ponovne tenzije ne severu Kosova, barikade, itd., ako krene da se implementira taj sporazum o integrisanim prelazima?

Miletić: Na Kosovu nikada ne možete biti potpuno mirni i reći da neće biti tenzija. To je na Kosovu uvek moguće, i to ne samo na severu. Prosto, to je takav region i takav teren da su tenzije uvek moguće.

RSE: Maločas sam vas pitala šta po vašem mišljenju Srbija kao maksimum može dobiti na Kosovu? A sad vas pitam šta je to što Srbija ne može dobiti?

Mislim da je teritorija Kosova nedeljiva i na tome će insitirati međunarodna zajednica.

Miletić: Ono što je Vilijam Hejg rekao - dakle, ne može dobiti podelu Kosova. To je i Štefan File rekao pre neki mesec – dakle, da nema podele Kosova. A to je potvrđeno i time što se u Izveštaju o napretku EU prvi put pominje „teritorijalni integritet Kosova“. Dakle, mislim da je teritorija Kosova nedeljiva i na tome će insitirati međunarodna zajednica. Šta još ne može dobiti, zaista ne znam, ne bih da prejudiciram nikakvo buduće rešenje, ali već sam rekao, i mislim da je to najvažnija stvar, da Srbija i može i mora da insistira na položaju Srba na Kosovu jer će samo na taj način snažiti svoju poziciju na Kosovu.

RSE: Predstavnici Srba sa severa Kosova optužuju vas, i to se moglo čuti nedavno ponovo od gospodina Milana Ivanovića, što ste učestvovali u kosovskim izborima, što učestvujete, dakle, u infrastrukturi države Kosovo. Kako im vi odgovarate na te optužbe?

Miletić: Nemam nameru uopšte da odgovaram bilo kome. Naši rezultati su potpuno vidljivi na terenu. To što smo mi odlučili da učestvujemo u institucijama Kosova pokazalo se kao pun pogodak.

RSE: Opišite nam malo plastičnije taj pun pogodak.

Miletić: Evo vrlo jednostavno: ako danas uđete u Gračanicu, ili ako danas uđete u Štrpce, ili u Parteš, tamo gde mi vršimo vlast, ta mesta više ne možete, što se infrastrukture tiče, prepoznati. Sva ta mesta koja su 20-30 godina bila zapuštena sela, danas liče na varoši, liče na gradiće i ljudi to svakodnevno vide na ulicama. To su stotine stambenih jedinica, to su stanovi, to su kuće, za povratnike, za socijalne slučajeve, itd. S druge strane, obezbedili smo puno radnih mesta za mlade Srpkinje i Srbe, ako mi je tako dozvoljeno da kažem. U vreme svetske ekonomske krize, kad je u EU izgubilo posao oko četiri miliona ljudi, mi smo uspeli da uposlimo neke nove ljude. Zatim, puno smo uradili na zakonskoj zaštiti prava Srpske pravoslavne crkve, puno smo uradili za zaštitu privatne imovine Srba povratnika, puno radimo ne bezbednosti Srba. Sve to je nešto što naši sunarodnici na terenu vide i zato mi smatramo da smo učešćem u institucijama uspeli da nekakav rezultat ostvarimo.

  • Najnovije

  • Najčitanije

Kontakt

Samostalna liberalna stranka
Adresa: Poslovni centar "Lazic" bb Gračanica
Telefon: 038/566-680
Fiskalni broj: 600535811